7-9. april 2022.
Kulturni centar “Brana Crnčević” Ruma
veliki hol
ulaz slobodan
u aprilu, maju i junu 2022.
Filmski festival Slobodna Zona
ovog proleća kreće na svoju 16. Turneju u preko 50 gradova i opština širom
Srbije!
Turneja Slobodne zone u okviru
ovogodišnjeg izbora filmova donosi najnovije dokumentarne i igrane filmove koji
su bili izuzetno zapaženi na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni. Pažljivom
selekcijom tima festivala prikazaće se filmovi koji su osvajali najveće nagrade
i/ili pokazali izuzetan potencijal kod publike i kritike od Berlina do Kana i
drugih velikih svetskih filmskih manifestacija.
Devet filmova sa 17. Filmskog
festivala Slobodna zona, održanog od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i
Nišu, po izboru publike i selektora festivala, biće prikazano i u ostalim
gradovima Srbije, u saradnji sa lokalnim organizacijama i kulturnim centrima.
Lokalni partner u Rumi je
Vorki tim Ruma uz tehničku podršku Kulturnog centra “Brana Crnčević” Ruma.
Ulaz na sve projekcije je
besplatan.
Misija Turneje Slobodne zone
jeste da decentralizacijom kulture najširoj publici u manjim gradovima i
mestima ponudi na uvid, vrhunski festivalski filmski program.
Turneja je jedina filmska
manifestacija ovakvog tipa u zemlji.
16. Turneja Slobodne zone u
Rumi trajaće 3 meseca, april, maj i jun, i biće prikazano 9 filmova.
Prvi film u aprilu biće Igrani
film Bez kajanja koji donosi priču o vojnicima. U pitanju su holandski
vojnici na mirovnoj misiji na Bliskom Istoku, čije će živote zauvek promeniti
susret sa lokalnim dečakom čiju su kozu slučajno ubili.
Zatim sledi dokumentarni film Najlepši dečak
na svetu koji donosi priču o Bjornu Andresenu, koga Lukino Viskonti
bira da glumi Tađa u njegovom filmu Smrt u Veneciji i proglašava ga
personifikacijom lepote.
Treći film u aprilu biće pobednik
prošlogodišnje Slobodne zone, film Profesor Bahman i njegovi časovi,
ozbiljan dokumentarac o strpljivom profesoru iz malog grada Nemačke.
Bez kajanja (igr.) – r.
Shariff Korver/ Holandija, Grčka, 2021, 90’
Priča prati holandske
mirnodopske trupe koje imaju zadatak da sprovode mirovnu misiju na Bliskom
istoku. Posle iznenadnog nestanka njihovog komandanta, tri mlada vojnika ostaju
sami da čuvaju vojno vozilo na napuštenom planinskom putu. Zbog situacije u
kojoj su se našli i nepodnošljive vrućine u pustinji, oni sve više gube dodir
sa realnošću. Susret sa lokalnim 14-godišnjim pastirom čiju kozu slučajno
ubijaju eskalira u borbu koja će zauvek obeležiti njihove živote.
Najlepši dečak na svetu (dok.)
– r. Kristina Lindström, Kristian Petri/ Švedska, 2021, 93’
Tokom svetske premijere filma Smrt
u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu 1971. godine, briljantni
italijanski režiser Lukino Viskonti je svog glumca, tinejdžera koji igra Tađa,
proglasio najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao
da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena koji tumači
ulogu. Ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Andresen je sa
15 godina preko noći izašao iz anonimnosti i bio odabran da glumi tinejdžera iz
Poljske, Tađa u koga se zaljubljuje glavni junak filma Fon Ašenbah. Ovaj film
na očaravajući način razvija priču o prošlosti i životu Bjorna Andresena
dodajući upravo onu magiju sadržanu i u originalnom delu Tomasa Mana.
Profesor Bahman i njegovi
časovi (dok.) – r. Maria Speth/ Nemačka 2021, 217’
Kako je jedno od glavnih pitanja otuđenog modernog sveta gde se to neko oseća kao kod kuće, odgovor bi mogao biti u Štatalendorfu, nemačkom gradu sa kompleksnom istorijom doseljenika i emigranata, gde genijalni profesor Diter Bahman pruža svojim učenicima osećaj kao da su kod kuće. Oni imaju između 12 i 14 godina, pripadnici su dvanaest različitih nacija i neki od njih još uvek nisu savladali nemački jezik. Bahman je taj koji ih vodi kroz proces obrazovanja i uključivanja u zajednicu. Gledajući ovaj emotivan dokumentarac koji se snima jednom u deset godina čovek bi pomislio da, kada bi sva deca imala tako emotivno inteligentnog i strpljivog profesora poput Bahmana, svaki konflikt bi se rešavao razgovorom, a Imagine Džona Lenona bi bila naša stvarnost.
Нема коментара:
Постави коментар