петак, 13. јул 2018.

Филм ЛИТУРГИЈА 2

документарни филм
организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Понедељак, 23. јул у 20.00 часова
улаз слободан



 ЛИТУРГИЈА 2
 

Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји.
Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве.
ЛИТУРГИЈА је снимана по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ. ЛИТУРГИЈА је рађена по највишим професионалним стандардима сличних документараца произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима.
Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике и употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима.



понедељак, 02. јул 2018.

BELDOCS EHO TURNEJA U RUMI

Već jedanaestu godinu, Beldocs nastavlja da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i bogatu međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe. Jedan deo ove aktuelne selekcije prikazuje se tokom cele godine u preko 20 gradova i sela u Srbiji, te publika u ovim mestima ima mogućnost da prati recentnu produkciju dokumentarnog filma iz celog sveta.
Turneja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs pod nazivom Beldocs eho, koja obuhvata 12 filmova, počinje i u Rumi od 9. jula projekcijama tri dokumentarna filma iz programa upravo završenog 11. izdanja (7-14. maj) ovog značajnog festivala.
ulaz na sve projekcije je besplatan
Organizator Vorky team Ruma
Pokrovitelj je Opština Ruma
tehnička podrška Kulturni centar „Brana Crnčević“ Ruma

 
9. jul, 20.30 časova, veliki hol
Valdhajmov valcer
Ruth Beckermann, Austrija, 2018, 93’

Film o istini i lažima ili ’alternativnim činjenicama’.“Waldheim ne, Waldheim ne” uzvikuje gomila u centru Beča 1986. godine. Ruth Beckermann bila je jedna od aktivista koji su pokušavali da spreče izbor Kurta Valdhajma i svojom kamerom zabeležila je tadašnje političke događaje. Više od 30 godina kasnije vraća se svojoj arhivi i koristi dodatni međunarodni televizijski materijal da bi analizirala ovu prelomnu tačku austrijske političke kulture.

 
10. jul, 20.30 časova, veliki hol
14 jabuka
Midi Z, Tajvan, Mjanmar, 2018, 84’

U poslednje vreme, Šin-hong pati od nesanice i susreće se sa mnoštvom problema u životu. Njegova majka obraća se za savet gatari. Ona od Šin-honga traži četrnaest jabuka. Potom treba da ih odnese u hram u ruralnom delu centralnog Mjanmara i da četrnaest dana živi kao monah, jedući jednu jabuku na dan.

 

11. jul, 20.30 časova veliki hol
Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu sa Morave
Tanja Brzaković, Srbija, 2017, 72’

Mladi bračni par, radnik u tržnom centru, porodica poljoprivrednika, grupa srednjovečnih žena koje rekreativno plešu, svi migranti iz Kine, žive izolovan život, rastrzani između svojih ambicija za boljom egzistencijom i nemogućnosti da se asimiluju u Srbiji. Kineski predsednik je u trodnevnoj poseti Vladi Srbije, koja se nada ekonomskom procvatu zahvaljujući kineskim investicijama.




среда, 13. јун 2018.

Филм ЛИТУРГИЈА

документарни филм
организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Четвртак, 21. јун у 20.00 часова
улаз слободан



Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји. 
Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве. 
ЛИТУРГИЈА је снимана по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ.  ЛИТУРГИЈА је рађена по највишим професионалним стандардима сличних документараца произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима. 
Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике и употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. 

недеља, 10. јун 2018.

NAGRADE 5. MISTER VORKY

NAGRADE FESTIVALA MISTER VORKY

ŽIRI PUBLIKE

INSTRUMENT
Director: Abedin Mohammadi
Iran, Islamic Republic of, 2016, Animation





ŽIRI 5. MISTER VORKY FESTIVALA U SASTAVU
Nina Kreuzinger iz Austrije, Vedran Šuvar iz Hrvatske i Senka Domanović iz Srbije
DONEO JE SLEDEĆE ODLUKE


GRAND PRIX 


ONE MINUTE LOVE
Director: Negin Aminzadeh
Iran, Islamic Republic of, 2016, Fiction
TOO LATE IT WAS…
Director: Mohammadreza Keshavarz
Iran, Islamic Republic of, 2018, Documentary





NAJBOLJI STRANI FILM

HOE STREET
Director: Gemma Rigg
United Kingdom, 2018, Animation






NAJBOLJI DOMAĆI

DOWN (DOLE)
Režija: Kristina Tica
Srbija, 2017, Eksperimentalni

THE BLUE DANUBE (PLAVI DUNAV)
Režija: Srđan Šarović
Srbija, 2013, Dokumentarni






SPECIJALNE NAGRADE


TRIANGULATION
Director: Volodymyr Vlasenko
Ukraine, 2016, Animation
BEATING AROUND THE BUSH
Director: Anna Burholt
United States, 2018, Experimental





TO NO ONE
Director: Ashley Kramer
United States, 2017, Experimental



THE MIND ON AN ARTIST
Director: Xinning Liu
United Kingdom, 2017, Animation







SREMSKE NOVINE 3

tekstovi iz SREMSKIH NOVINA
piše: Sofija Belotić


6. jun 2018.


30. maj 2018

четвртак, 31. мај 2018.

PETO IZDANJE FESTIVALA MISTER VORKY

Međunarodni festival jednominutnog filma Mister Vorky biće održan po peti put od 1. do 3. juna u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ u Rumi.

U dva takmičarska programa, prema izboru selektora Festivala, filmskog reditelja Marka Kostića, biće prikazano 116 najkraćih svetskih filmskih ostvarenja.

O nagradama festivala odlučivaće međunarodni tročlani žiri u sastavu: Nina Kreuzinger, autorka eksperimentalnih filmova iz Beča, Vedran Šuvar, producent i predsednik Kino kluba Zagreb i Senka Domanović, filmska rediteljka iz Beograda.

Glavna tema ovogodišnjeg festivala je „Film i revolucija“, u okviru kojeg će biti prikazano nekoliko kratkometražnih filmova kao i dugometražni kubansko-sovjetski omnibus film „Ja, Kuba“ iz 1964. godine u režiji Mihaila Kalatozova.

Od pratećeg programa izdvajamo prezentacije članova žirija, panel diskusiju na temu „Angažovani film“ i muzičke nastupe novosadskog solo projekta Dražena Đorđevića – Dichotomy Engine, kao i beogradskog benda Skijaš i Jeti. Takođe, biće upriličena prateća izložba „Vorkapić – fotografije“, o kojoj će govoriti Dragomir Janković, istoričar umetnosti.

Za vizuelni dizajn plakata i nagrade festivala pobrinuli su se lokalni umetnici Dejan Delić i Branislav Crvenković, uz pomoć norveškog animatora Rune Eriksona, koji je zadužen za animiranu špicu festival, voditelj programa je Boško Negovanović.

Osnivač i organizator festivala je Nezavisni filmski centar Vorky Team iz Rume, koji neumorno nastavlja svoju misiju propagande života i dela velikana filmske umetnosti – Slavoljuba Slavka Vorkapića, od svog nastanka 2005. godine.

Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Ruma a su-organizator je Kulturni centar „Brana Crnčević“. Lokalni partneri i medijski sponzori su takođe dali svoju podršku festivalu Mister Vorky.

 O festivala možete videti i na ovim linkovima: http://mistervorky.blogspot.rs ili https://www.facebook.com/mistervorky/

Vidimo se u Rumi!

NFC Vorky Team Ruma


SATNICA

  • PETAK, 1. jun • Kulturni Centar „Brana Crnčević“ Ruma

20.00  Otvaranje Festivala Mister Vorky • mala dvorana
Koncert FILMSKE MUZIKE- OMŠ “Teodor Toša Andrejević” – Ruma
20.30 TAKMIČARSKI PROGRAM I • mala dvorana
21.30 Izložba Vorkapić-fotografije• mali hol
22.00 Koktel

  • SUBOTA, 2. jun • KC

16.00 Prezentacije članova žirija: Nina Krojcinger (Austrija) i Vedran Šuvar (Hrvatska) • mala dvorana
18.00 Film MOSKVA UZVRAĆA UDARAC, tema festivala Film i revolucija, selektor Marko Kostić • mala dvorana
20.00 TAKMIČARSKI PROGRAM II • mala dvorana
21.30 Film iznenađenja, tema festivala Film i revolucija, selektor Marko Kostić • mala dvorana
22.00 Koncert: Dichotomy Engine (NS)i Skijaš i Jeti (Bg) • veliki hol

  • NEDELJA, 3. jun • KC

16.00 Panel diskusija: Angažovani  film• mala dvorana
18.00 Prezentacija članice žirija: Senka Domanović (Srbija) • mala dvorana
20.00 Proglašenje pobednika Festivala MISTER VORKY • mala dvorana
20.30 Film JA, KUBA, tema festivala Film i revolucija, selektor Marko Kostić • mala dvorana

  • ULAZ BESPLATAN •

     

уторак, 22. мај 2018.

Film ALIS I JA

ФИЛМСКЕ ВЕЧЕРИ 2018, циклус: ШВЕДСКИ ФИЛМ
ФИЛМ: АЛИС И ЈА
организатор: ВОРКИ ТИМ РУМА, у сарадњи са БалканКулт Фондацијом
ПОКРОВИТЕЉ: ОПШТИНА РУМА
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак 29. мај у 20.00 часова
улаз слободан

АЛИС И ЈА



Alis i ja (Alice and me / Alice och jag) 
dokumentarni/ Švedska, 74 min. 
godina proizvodnje: 2006
režija: Rebeka Rasmuson


”Alis i ja” je priča o snažnoj ženi (Alis Timander, "kraljica crvenog tepiha"), koja je vodila ličnu borbu protiv društvenih predrasuda o načinu na koji žena treba da živi svoj život. Psihološko putovanje kroz život devedeset godina stare žene, koje povlači i samu rediteljku da nam ispriča svoj život. 

Ovo je šesti film Rebeke Rasmuson , koja je karijeru započela kao slikarka , da bi se vremenom okrenula sedmoj umetnosti. Sa ovim filmom učestvovala je na raznim festivalima širom sveta, uključujući i festival posvećen evropskom dokumentarnom filmu u Osaki, 2006. godine.


среда, 16. мај 2018.

8. ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ „ЋИРИЛОВ КОД“

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Недеља, 20. мај у 20.00 часова
улаз слободан






ЋИРИЛОВ КОД
руски документарни филм

 

 

 

 

 

 

Ћирилов кôд, руски филм о уништавању словенске културе путем уништавања ћирилице, важности ћирилице данас, о најтврђем бедему културног распознавања Словена кроз векове. Када се појавила и како данас делује завера против ћириличнe цивилизације? Зашто је управо ћирилица постала основа источне хришћанске цивилизације? Ко је забрањивао Словенима да се моле на родном језику? Ко данас продужава дело непријатеља ћирилице? Ко се бори против тога у данашње време и ко се борио у време Светог Кирила и Методија? Завршава се освртом на „покрет против ћирилице“ у Вуковару.

„Дух сваког народа је ношен са покољења на покољење делом, речју и писмом, тако је од искона. Ратови и сукоби, освајања и сеобе уништавају физичку појавност неког народа, а уништење Писма онечишћава и брише његов Дух. Нестајање народа нестајањем Духа је далеко темељније брисање његове појавности и оно, нажалост, јесте једно од главних узрока данашњег небитисања српске нације. Ево приче која нас освешћује у спознаји у којој мери, колико дуго, а то ће рећи од самог настајања нашег, ћириличног Писма, па чак и на које начине, се Зло намерно, смишљено, и упорно труди да избрише наш цивилизацијски Кôд, нашу ЋИРИЛИЦУ.“

Руски документарни филм „Ћирилов код – рађање цивилизације“ је урађен у продукцији студија 6. јун  и руске државне телевизије “Россия“.

организација:
ВОРКИ ТИМ РУМА И ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА "АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ" РУМА
техничка подршка: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „БРАНА ЦРНЧЕВИЋ“РУМА

 

среда, 09. мај 2018.

Филм ПЛАШТАНИЦА

организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак, 15. мај у 20.00 часова
улаз слободан




ПЛАШТАНИЦА



РУСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ
година производње: 2003
дужина филма: 72минута



У овом документарном филму се може видети научно испитивање Плаштанице, којим се доказује Васкрсење Господа и Бога Исуса Христа, те истинитост вере хришћанске!

Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примесама памука. У њу су ученици Господњи заједно са Јосифом Ариматејским завили тело Исуса Христа одмах по скидању Његовом са Крста.

У првим вековима хришћани су је тајно чували а кад су престали прогони хришћана њу су чували византијски императори и дуго није показивана народу. Летописац 4-ог крсташког рата (око 1202 г.) Роберт де Клари сведочи, да су у Влахернском храму Божије Мајке Плаштаницу износили петком и да се на њој "могао јасно видети Лик Господњи". А када су 1204 г. крсташи разорили Византију, Плаштаница је "исчезла тако, да нико није знао, шта се са њом догодило", - пише исти летописац. Св. Плаштаницу крсташи су украли и донели у Европу. Дуго времена она је чувана у Француској, као приватна својина. Од XV века св. Плаштаница постала је власништво херцога Савојских, а крајем XVII века они су је преместили у Италију, у град Торино, где се она налази до данас у једној капелици, у стакленом ковчегу...

Техничка подршка: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

четвртак, 03. мај 2018.

12. TURNEJA FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2018. MAJ U RUMI

Filmski festival Slobodna Zona ovog proleća kreće na svoju 12. Turneju u preko 50 gradova i opština širom Srbije! Pet najboljih filmova sa 13. festivalskog programa, održanog od 1. do 6. novembra 2017. u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, po izboru publike i selektora festivala, biće prikazani i u ostalim gradovima Srbije, uključujući i Rumu, u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i kulturnim centrima. Lokalni partner u Rumi je Vorki tim. Ulaz na sve projekcije je besplatan

Misija Turneje Slobodne zone jeste da decentralizacijom kulture najširoj publici u manjim gradovima i mestima ponudi na uvid, vrhunski festivalski filmski program.

Turneja je jedina filmska manifestacija ovakvog karaktera u zemlji.




Treći film koji će biti prikazan na Turneji Slobodne Zone u Rumi  je igrani film „Ćambra“ koji je na Festivalu u Kanu osvojio Europa Cinemas Label Award. Ovaj uzbudljivi film prati 14-godišnjaka koji živi u maloj Romskoj zajednici i čija avantura počinje nakon što mu brat nestane.
Publika širom Srbije imaće priliku da pogleda i igrani film „Crveni pas: pravi plavi“ o prijateljstvu i avanturi dečaka i jednog olinjalog psa koji postaje australijska legenda.
Peti film na Turneji biće dokumentarac „500 godina“ koji prikazuje epsku priču koja je dovela Gvatemalu do odlučujuće tačke u njenoj istoriji. Film je rađen iz perspektive većinske starosedelačke populacije Maja prikazujući teškoće s kojima se borba za pravdu suočava.


PONEDELJAK, 7. MAJ, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h 

ĆAMBRA (igr.)


r. Jonas Karpinjano, Italija, Brazil, Nemačka, Francuska SAD, 2017
trajanje filma: 115 min

U Ćambri, maloj romskoj zajednici u Kambriji, Pio Amato očajnički želi da odraste što brže. Sa samo 14 godina, on pije, puši i jedan je od retkih ko može da ide rame uz rame sa lokalnim Italijanima, afričkim imigrantima, kao i njegovim Rumunima. Pio svuda prati svog starijeg brata Kozima, tako savladavajući neophodne veštine za preživljavanje na ulicama njihovog rodnog grada. Kada Kozimo nestane i stvari krenu da idu po zlu, Pio želi da pokaže da je spreman da zameni svog starijeg brata u procesu koji će ga naterati da se zamisli da li je zaista spreman da bude odrastao.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=a-ciambra


UTORAK, 8. MAJ, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h

CRVENI PAS: PRAVI PLAVI (igr.)


r. Kriv Stenders, Australija, 2016
trajanje filma: 84 min

Kada jedanaestogodišnjeg Mika pošalju na farmu njegovog dede u udaljenoj oblasti Pilbara u Zapadnoj Australiji, on je spreman na dosadan život pun teškoća koji ga tamo očekuje. Umesto toga, on pronalazi mit, avanturu i prijateljstvo sa jedinstvenim, olinjalim psom koji će mu zauvek promeniti život.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=red-dog-true-blue


SREDA, 9. MAJ, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h

500 GODINA (dok.)


r. Pamela Jejts, Guatemala, 2017
trajanje filma: 104 min

500 godina prikazuje epsku priču koja je dovela Gvatemalu do odlučujuće tačke u njenoj istoriji od suđenja bivšem diktatoru generalu Riosu Montu za genocid do narodnog pokreta koji je svrgao s vlasti tadašnjeg predsednika Ota Pereza Moline. Film 500 godina rađen je iz perspektive većinske starosedelačke populacije Maja i bavi se univerzalnim temama pravde, rasizma, moći i korupcije i teškoćama s kojima se borba za pravdu u njihovoj zemlji suočava.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=500-godina


Tehnička podrška: KULTURNI CENTAR „BRANA CRNČEVIĆ“ RUMA

Ulaz na sve projekcije je besplatan

 

четвртак, 19. април 2018.

ФИЛМСКЕ ВЕЧЕРИ 2018. циклус: ЧАРЛИ ЧАПЛИН/ ФИЛМ: ЦИРКУС

организатор: ВОРКИ ТИМ РУМА
ПОКРОВИТЕЉ: ОПШТИНА РУМА
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Понедељак 23. април у 20.00 часова
улаз слободан


 циклус: ЧАРЛИ ЧАПЛИН



ФИЛМ: ЦИРКУС

Изворни наслов: The Circus
Режија: Чарли Чаплин
Главне улоге: Чарли Чаплин, Ал Ернест Гарсија, Мерна Кенеди, Хари Крокер
Година: 1928.
Трајање: 72 минута
Земља: САД

Циркус (енгл. The Circus) је неми филм Чарлија Чаплина из 1928. године. Чаплин је био редитељ, сценариста, продуцент и композитор, а нашао се и у главној улози, тумачећи свој чувени лик Скитнице.

Радња филма се одвија у циркусу и његовој ближој околини. Игром случаја, Скитница постаје главна атракција програма због своје трапавости и „дара“ упадања у невоље. Временом се заљубљује у младу циркуску јахачицу, али за њену наклоност мора да се бори са маркантним ходачем по жици.

Продукција филма је било једно од најтежих искустава у Чаплиновој каријери. Не само да је у то време имао тешке приватне проблеме (смрт мајке и развод), већ је и снимање морало више пута да буде одложено или поновљено због различитих несрећних случајева (пожара на сету, крађе сценографије и сл.).

Главне улоге су, осим Чаплина, тумачили Ал Ернест Гарсија, Мерна Кенеди и Хари Крокер. Филм је на првој додели Оскара 1929. био номинован у четири категорије (за најбољи филм, најбољу режију, главног глумца и оригиналну причу), али је Академија уручила Чаплину специјалну награду за филмско постигнуће.


Техничка подршка: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

среда, 11. април 2018.

12. TURNEJA FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2018. APRIL U RUMI

Filmski festival Slobodna Zona ovog proleća kreće na svoju 12. Turneju u preko 50 gradova i opština širom Srbije! Pet najboljih filmova sa 13. festivalskog programa, održanog od 1. do 6. novembra 2017. u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, po izboru publike i selektora festivala, biće prikazani i u ostalim gradovima Srbije, uključujući i Rumu, u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i kulturnim centrima. Lokalni partner u Rumi je Vorki tim. Ulaz na sve projekcije je besplatan
Misija Turneje Slobodne zone jeste da decentralizacijom kulture najširoj publici u manjim gradovima i mestima ponudi na uvid, vrhunski festivalski filmski program.
Turneja je jedina filmska manifestacija ovakvog karaktera u zemlji.

Predvodnik ovogodišnjeg izbora, koji će u toku aprila, maja i juna obići Srbiju, je film koji je otvorio novembarski festival u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U pitanju je dokumentarni film „Dan oslobođenja“, koji prikazuje čuveni kontroverzni nastup rok grupe Laibach u Severnoj Koreji, poslednjoj komunističkoj “diktaturi” sveta.
Zatim sledi film koji je postao hit evropskih festivala 2017. i koji je na Slobodnoj Zoni osvojio Nagradu publike, dokumentarni film „Čavela“, o ljubavnici Fride Kalo i večitoj inspiraciji Pedra Almodovara, koji je na Berlinalu zapamćen po višeminutnim ovacijama posle filma.

UTORAK, 17. APRIL, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Dan oslobođenja (dok.)
r. Morten Travik, Ugis Olte, Letonija, Norveška, Slovenija, 2016
Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend Lajbah iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su oživela…uz zvuke muzike.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=liberation-day

ČETVRTAK, 19. APRIL, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Čavela (dok.)
r. Katrin Gund, Dareša Kjui / SAD, Meksiko, 2017
Uz pomoć svoje lirske strukture, film Čavela pruža gledaocima nadahnjujuće i intelektualno izazovno putovanje kroz život muzičke ikone Čavele Vargas. Fokusirajući se na intervju snimljen 20 godina pre njene smrti koji nikada ranije nije viđen i njene pesme, kao i na mitove koji su drugi pričali o njoj, a i ona sama o sebi, film predstavlja privlačan prikaz žene koja se usudila da živi za oblačenje, muziku, snove i da govori ono što misli.
Teško da je u jedan život moglo stati više strasti, bola i radosti. Čak i ako nikada niste čuli za Čavelu Vargas, u njenim pesmama ćete se prepoznati.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=chavela-ok

Tehnička podrška: KULTURNI CENTAR „BRANA CRNČEVIĆ“ RUMA
Ulaz na sve projekcije je besplatan

уторак, 10. април 2018.

Пројекција филма БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

У организацији Ворки тим-а Рума и СПЦО Рума - Храм силаска Светог Духа на апостоле, у великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" Рума поводом Васкрса приказан је документарни филм БЛАГОДАТНИ ОГАЊ у уторак, 10. априла 2018.
Испред организатора гледаоцима су се обратили Драган Цакић (Ворки тим) и јереј Душан Вишекруна (Старешина Храма силаска Светог Духа на апостоле).




уторак, 03. април 2018.

Филм БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак, 10. април у 20.00 часова
улаз слободан


БЛАГОДАТНИ ОГАЊ
документарни филм
Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога", жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства. 

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.

На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа."

"... Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута".

"Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином".

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:
"Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.
О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: "Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата... Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео', одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!' 

четвртак, 29. март 2018.

Пројекција филма О ПАТРИЈАРХУ ВАРНАВИ

У организацији Ворки тим-а Рума и СПЦО Рума - Храм силаска Светог Духа на апостоле, у великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" Рума приказан документарни филм О ПАТРИЈАРХУ ВАРНАВИ, "И ЖИВОТ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ"  у уторак, 27. марта 2018. 
Испред организатора гледаоцима су се обратили Драган Цакић (Ворки тим) и јереј Душан Вишекруна (Старешина Храма силаска Светог Духа на апостоле).


 




уторак, 20. март 2018.

ФИЛМ О ПАТРИЈАРХУ ВАРНАВИ

организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
у сарадњи са Фондацијом Пријатељ Божији



И ЖИВОТ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ
документарни филм


КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „БРАНА ЦРНЧЕВИЋ“ РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак, 27. МАРТ у 20.00 часова
улаз слободан




Патријарх српски Варнава (световно Петар Росић; Пљевља, 29. август/10. септембар 1880 — Београд, 23. јул 1937) је био 40. патријарх Српске православне цркве, од 1930. до 1937. године. Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Варнава.

„И живот за православље“ је документарни филм о животу блаженопочившег патријарха Варнаве, аутора др Вељкa Ђурићa Мишине, историчара и специјалисте за изучавање новије историје Српске православне цркве. Филм је произведен 2012. године у продукцији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља (дужина 54 минута) са благословом патријарха српског Иринеја.

Варнава Росић постао је у тридесетој години живота епископ, у четрдесетој митрополит, а у педесетој патријарх. На челу СПЦ био је само седам година, од 1930. до 1937. године.

Краљ Александар I Карађорђевић као да није знао за његове речи: „Нисам довољно послушан да бих био заповедник“, па је веровао да је у Варнави добио послушног патријарха, који ће цркву учинити сервилним слугом државе. Уместо тога, Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе. Током те реорганизације формиране су две нове епархије, Загребачка и Мукачевска, тако да је у састав Српске цркве улазило укупно 27 епархија, са викарном Скадарском епархијом у Албанији.

У његово време активиран је црквени живот, тако да је почела градња многих храмова, па је његовом иницијативом започета и изградња храма Светог Саве на Врачару у Београду (највећег православног храма у употреби на свету). Такође је подигао на месту старе Београдске митрополије, нову зграду за потребе Архиепископије (зграду данашње Патријаршије у непосредној близини Саборног храма), као и манастир Ваведење на Сењаку.

Варнава је живео у тешка и несигурна времена доласка нациста на власт у Немачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Показао се постојаним и чврстим, нарочито приликом покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Био је непопустљив, не зато што је начелно био против конкордата, него зато што је сматрао да тај споразум фаворизује католичку и исламску вероисповест на рачун других верских заједница у Југославији.

Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, 23. јула 1937. године, у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу. Патријарх Варнава је привремено сахрањен у малом храму Светога Саве на Врачару. Ни до данас није потврђено, ни оповргнуто мишљење да је отрован управо због свог непомирљивог става око конкордата.

среда, 28. фебруар 2018.

FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN/ CIKLUS: OMAŽ CEZARIMA

Vorki tim Ruma i Francuski institut u Srbiji – Novi  Sad

PRIKAZUJU


FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN
ciklus: OMAŽ CEZARIMA

 

NEDELJA – SREDA 4 – 7. MART 2018

NEDELJA 4. MART- SUZAN

PONEDELJAK 5. MART- SERAFINA
UTORAK 6. MART – KAPETAN KONAN
SREDA 7. MART – KAMIJ KLODEL



VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
ULAZ SLOBODAN


U okviru meseca Frankofonije Vorki tim i Francuski institut u Srbiji – Novi  Sad, organizuju Francuski filmski karavan, ciklus: Omaž Cezarima.

U čast filmske nagrade Cezar,  od 4 do 7. marta, rumski filmofili će imati priliku da vide  4 filma,  dobitnika ove prestižne filmske nagrade.

Cezar (franc. César) je francuska  nacionalna filmska nagrada. Nominacije vrši francuska Akademija umetnosti i  filmskih tehnika  osnovana 1975. godine, a u konkurenciji za nagradu su filmovi prikazivani tokom prethodne godine.

Prva dodela Cezara održana je 1976.

Nagrada je dobila ime po skulptoru Sezaru Baldačiniju (franc. César Baldaccini, Marsej, 1. januar 1921 — Pariz, 6. decembar 1998).

Trofeji su stvarne skulpture umetnika.

Nagrada Cesar smatra se francuskim ekvivalentom američkog Oscara.

Ovogodišnja dodela se održava 2. marta i 43. je po redu.

Španska glumica Penelope Kruz dobiće počasnog Cezara 2. marta u Parizu na 43. svečanoj dodeli nagrada francuske Akademije  filmske umetnosti.

Ovogodišnja dodela Cezara biće posvećena velikoj francuskoj glumici Žani Moro koja je preminula u julu 2017. godine, u 89. godini.

Ceremoniju 2. marta će otvoriti francuska glumica i pevačica Vanesa Paradi.


FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN/ OMAŽ CEZARIMA


Sizan (FRA, 2012, 94’)
Režija: Katel Kilevere
Igraju: Sara Forestije, Fransoa Damjen, Adel Enel
Dvadeset pet godina jedne krhke mlade žene (Sizan). Njen otac i mlađa sestra brinu za nju. Njihova porodična ljubav jača je od svega. Nakon majčine smrti, dve devojke je odgajio otac. Kada je napunila sedamnaest godina, Sizan je postala majka i njen otac i sestra čine sve kako bi joj pomogli. Sizan se potom zaljubljuje u delinkventa Žilijena. Ona napušta svoju porodicu kako bi pošla za njim u Marsej i završava u zatvoru. Kada biva oslobođena, ona saznaje da je njen sin poslat u hraniteljsku porodicu…



Serafina (FRA, 2008, 126’)
Režija: Marten Provo
Igraju: Jolanda Moro, Ulrih Tukur, An Benen, Fransoaz Lebren
Godine 1914, poznati nemački kolekcionar Vilhelm Ude iznajmljuje stan u Senlisu kako bi pisao i odmorio se od svog pariskog života. Unajmljuje kućnu pomoćnicu, četrdesetosmogodišnju Serafinu. Nešto kasnije, u komšiluku vidi malu drvenu sliku I sa iznenađenjem sazna da je autor Serafina. Tada nastaje veoma snažna veza između bogatog kolekcionara i nesvakidašnje kućne pomoćnice.


Kapetan Konan (FRA, 1995, 133’)
Režija: Bertran Tavernije
Igraju: Filip Toreton, Samiel le Bian
Na Balkanu 1918, postaje sve jasnije da saveznici pobedjuju. Konanov trud nije uzaludan: ubivši jednog čoveka, uspeva da unese strah u svet hiljada drugih. Nakon što je rat završen, ovi ljudi moraju da izbrišu sećanja o ubistvima. Problem je u tome što duša ratnika ne može da se odvikne od uzbuđenja koja nosi borba.



Kamij Klodel (FRA, 1987, 170’)
Režija: Bruno Nuiten
Igraju: Izabel Adjani, Žerar Depardje
Kamij Klodel posvećuje dane i noći svojoj strasti – skulpturi. Uživajući podršku oca i brata Pola, ona sanja o radu u ateljeu Ogista Rodena. Pošto je pokazala svoj talenat i odlučnost da sarađuje sa njim, Roden je prihvata za učenika, a ona se ubrzo zaljubljuje u svog mentora, postajući njegova muza i novo vrelo presahle inspiracije.




organizacija: VORKI TIM RUMA
tehnička podrška: KULTURNI CENTAR „BRANA CRNČEVIĆ“ RUMA

уторак, 27. фебруар 2018.

Пројекција филмова СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА и НАДЕЖДА

У организацији Ворки тим-а Рума и СПЦО Рума - Храм силаска Светог Духа на апостоле, у великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" Рума приказани документарни филмови СВЕТА КСЕНИЈА ПЕТРОГРАДСКА и НАДЕЖДА, у уторак, 27. фебруара 2018. 
Испред организатора гледаоцима су се обратили Драган Цакић (Ворки тим) и јереј Душан Вишекруна (Старешина Храма силаска Светог Духа на апостоле).