четвртак, 17. октобар 2019.

ФИЛМСКО ВЕЧЕ-СЕЋАЊЕ НА ВОРКИЈА

среда 23. октобар, 19 часова
Културни центар "Брана Црнчевић" Рума,велики хол
улаз слободан



ФИЛМСКО ВЕЧЕ
СЕЋАЊЕ НА ВОРКИЈА

Славољуб „Славко“ Воркапић (енгл. Slavko Vorkapich; Добринци, 17. март 1894 — Михас, 20. октобар 1976) је био амерички филмски теоретичар, монтажер и редитељ српског порекла, дугогодишњи професор филма на Универзитету Јужне Калифорније; предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. 
Заступник схватања филма као специфичног и аутохтоног медијума који се може тумачити са становишта психологије гешталта, он у филму види динамично-пластични визуелни потенцијал независан од позоришта, литературе или било које друге уметничке дисциплине. Као стваралац познат по секвенцама такозване „стваралачке монтаже“ у холивудским филмовима других редитеља из тридесетих и четрдесетих година двадесетог века. Самостално режирао, поред низа документарних филмова, и експериментална остварења „Живот и смрт холивудског статисте број 9413” (The Life and Death of 9413: a Hollywood Extra, 1928), „Фингалова пећина” (Fingal's Cave, 1940), „Шума шумори” (Forest Murmurs, 1941) и југословенски дугометражни играни филм „Ханка” (1955).
Славко Воркапић је умро 20. октобра 1976. године, од срчаног удара за време посете свом сину Едварду у Шпанији, где је и сахрањен.


Ханка је југословенски филм из 1955. године. Режирао га је Славко Воркапић, а сценарио су писали Исак Самоковлија и Славко Воркапић.
Директор фотографије: Миленко Мишо Стојановић
Сценографија и костимографија: Драгољуб Лазаревић
Музика: Илија Маринковић
Монтажа: Славко Воркапић

продукција: Босна филм
Улоге тумаче: Вера Греговић, Јован Милићевић, Мира Ступица, Михајло Мрваљевић, Сафет Пашалић...

Године 1956. филм Ханка је приказан у конкуренцији Kанског фестивала, као први југословенски филм у такмичењу за Златну палму.

Ромкиња Ханка заљубљена је у поносног и амбициозног Рома Сејду, који у планини израђује дрвени угаљ.
Богати сеоски старешина, церибаша Ахмед, жели да се Ханка уда за његовог сина Мушана. Кад то Ханка одбије, церибаша организује отмицу, али Сејдо успе да је спаси и ускоро се венчају. Да се освети Сејди, церибаша подмити шумара који забрани Сејди рад у планини. Огорчени Сејдо запали церибашину ковачницу због чега доспе у затвор.
По изласку из затвора не може нигде да се запосли али га запосли богата Ханкина рођака Ајкуна на свом имању, и приволи га да јој буде љубавник...

Ханка је, дакле, била све заједно - и поред тога што је љубавна прича, то је прича о корупцији. Упркос томе што су главни јунаци «неутрални» Роми она говори о класним проблемима и социјалној неправди; управо зато што инсистира на колективној фолклоризацији, из ње произлази теза о скривеним заверама унутар микрогрупе; иако кроз форму епа, филм улази у анализу најинтимнијих психо-детаља социологије породице; и поред тога што се бави лицемерјем предратног режима прича је и-те- како актуелна и за послератни период; и поред тога што се дешава на селу, и-те-како преиспитује лажни морал псеудограђанства тадашње Југославије; поред тога што једва да се могу назрети симболи времена и простора, мајсторијама драмске конотативности овај филм је савршено продукцино дизајниран. 

из текста "Погоди ко долази на вечеру"
Марко Костић, филмски редитељ и критичар

четвртак, 03. октобар 2019.

КОСОВО ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ 2. део

Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
среда 16.октобар, 19 часова
Културни центар "Брана Црнчевић" Рума, велики хол
улаз слободан


Документарни серијал о Косовском предању и његовом значају за идентитет и опстанак Српског народа, у продукцији ОПЕТ&ОПЕТ из Београда.

КОСОВО ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ 2. део
БИТКА
документарни филм

Документарни серијал КОСОВО – ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ направљен је као истраживање значаја и снаге деловања Косовског предања у српском народу кроз историју и данас, уз коришћење архивског материјала, обимне литературе.
Везаност за Косово као свету српску земљу и памћење Косовског предања као најважнијег дела српског националног идентитета убедљиво и топло сведоче насумично изабрани грађани Србије оба пола, разних годишта и занимања, а на широкој публици разумљив и занимљив начин додатно га објашњавају интелектуалци који се баве нацијом и националном културом као што су Милош Ковић, Слободан Антонић, Мило Ломпар, Срђан Шљукић, Никола Пејаковић и други.

аутори: Ненад Илић, Владимир Петровић и Милинко Милићевић
Наратор: Петар Божовић
Учествују: Милош Ковић, Мило Ломпар, Слободан Антонић, Срђан Шљукић, Никола Пејаковић, Александра Павићевић, Горан Радовановић, Мухарем Баздуљ, Живадин Јовановић, монахиња Ирина Ђорђић, Бранислав Гојковић, Аца Селтик и многи други…

среда, 02. октобар 2019.

ФИЛМСКИ ПРОГРАМ У ОКТОБРУ

КОСОВО ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ 2.део, документарни филм
Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
среда 16.октобар, 19 часова
Културни центар "Брана Црнчевић" Рума,велики хол
улаз слободан







ФИЛМСКО ВЕЧЕ-СЕЋАЊЕ НА ВОРКИЈА
Ворки тим Рума
среда 23.октобар, 19 часова
Културни центар "Брана Црнчевић" Рума,велики хол
улаз слободан










петак, 06. септембар 2019.

Филм НОРДИЈСКА ПАНОРАМА 3

Ворки тим Рума и БалканКулт фондација
среда 25. септембар, 20 часова
велики хол
улаз слободан

НОРДИЈСКА ПАНОРАМА 3


БЈОРК- срж животињске или биљне структуре

Bjork: The Inner or Deep Part of an Animal or Plant Structure 
земља/година: Исланд, 2004 
дужина филма:48.36 мин.
режија: Ragenheidur Gestadottir

Интиман, снимљен “иза кулиса”, документарац даје јединствен увид у срж снимања новог албума Medúlla, велике исландске уметнице Бјорк. Снимљен током једне године у Њујорку, Лондону, Рејкјавику, Канарским острвима, Салвадору и Бразилу, филм даје детаљан портрет креативног процеса који стоји иза снимања њеног најсмелијег албума. Документарац обухвата неке од сирових импровизованих наступа Бјорк и њених сарадника, који су саставили изузетан албум који користи само људске гласове као инструменте

ПИКНИК НА ГРОБЉУ

Picknick på kurkogården
земља/година: Шведска, 2001 
дужина филма: 28.29 мин.
режија: Елизабета Земљић
играју: Тина Амвон, Александра Рапапорт, Хенрик Лундстрем, Ингвар Ернер, Милена Дравић, Јелисавета Саблић, Александар Берчек и Љиљана Kрстић

Шведски краткометражни филм “Пикник на гробљу” (Picknick på kurkogården) проглашен је за најбољи страни филм на Интернационалном фестивалу кратког филма и видео остварења у Њујорку. 
Филм је режирала Елизабета Земљић из Малмеа која је написала и сценарио. 
У филму који се бави животом усељеника српског порекла у Шведској игра неколико истакнутих српских и шведских глумаца.
Главну личност у филму игра једанаестогодишња девојчица Kатарина (Тина Амвон из Стокхолма). Према православном обичају Kатаринина ужа и шира фамилија са пријатељима окупља се на гробу шест месеци после смрти преминуле баке. 
Двадесетоминутни филм Елизабете Земљић, која и сама припада другој генерацији усељеника, полазиште је нашао у снажној духовној вертикали код Срба према умрлима. На тој основи са добрим и искусним тимом глумаца испричана је узбудљива прича о идентитету у новој земљи.
“Пикник на гробљу” окупио је истакнуте шведске и српске глумце. Од шведских глумаца играју Александра Рапапорт, Хенрик Лундстрем, Ингвар Ернер, а од наших глумаца ту су Милена Дравић, Јелисавета Саблић, Александар Берчек и Љиљана Kрстић. 
Љиљана Kрстић је недавно преминула и ово је био њен последњи филм. Продуцент филма је Нина Сацкман (ФилмWоркс) а снимљен је средствима Шведског филмског института који је издвојио два милиона круна. Филмски консултант била је Маргарета Норлин.
“Пикник на гробљу” је дебитантски филм Елизабете Земљић која није непознато име у шведској културној јавности. Режирала је више позоришних представа у Малмеу а њен рад у позоришту, уз добар сценарио филма, био је одлучујући да Шведски филмски институт одобри позамашну суму средства за снимање овог филма.