Vesti, O Nama,Filmografija, Festival Mister Vorky

четвртак, 25. јун 2020.

7. MISTER VORKY, MEĐUNARODNI FESTIVAL JEDNOMINUTNOG I KRATKOG FILMA, ONLINE


HEROJI HOLIVUDA NA ONLINE IZDANJU FESTIVALA MISTER VORKY
Međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma Mister Vorky biće održan sedmi put od 19. do 23. avgusta, u online formatu.
U dve takmičarske večeri programa jednominutnih filmova, prema izboru selektora festivala, filmskog reditelja Marka Kostića, biće prikazano 80 najkraćih svetskih filmskih ostvarenja iz 30 zemalja sveta. O nagradama u konkurenciji jednominutnih filmova odlučivaće domaći tročlani žiri u sastavu: Vanja Kovačević, montažerka i rediteljka, Dimitrije Vojnov, scenarista i filmski kritičar i Vladimir Grbić, pozorišni i filmski glumac.
Pored takmičarskog programa jednominutnih filmova, po prvi put će biti prikazani kratkometražni filmovi (dužine do 25 minuta) u takmičarskom programu pod nazivom „9413“. Za ovaj program odabrano je 10 filmova, od kojih su neki bili prikazani na najvećim svetskim festivalima poput Berlinala i Međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu. Odluku o najboljim kratkim filmovima doneće Greg De Cuir, filmski kustos, teoretičar i prevodilac iz Beograda.
U obe takmičarske konkurencije biće prikazano ukupno 12 domaćih filmova. Devet jednominutnih ostvarenja i tri kratkometražna filma – „Šerbet“ Nikole Stojanovića, „Mandela efekat“ Mihajla Vitezovića i „Život“ Nenada Teofilovića.
Glavna tema ovogodišnjeg festivala je „The Magnificent Seven – Heroji Holivuda“, koja objašnjava situaciju heroja i superheroja u savremenom svetu a posvećena je Vorkapiću i njegovim saradnicima u Holivudu. Temu će pratiti istoimena virtuelna izložba. Od pratećih programa izdvajamo Radionicu glume, čiji mentor je član žirija Vladimir Grbić, program posvećen Vladimiru Vladi Petriću, teoretičaru, reditelju i profesoru filmske umetnosti, koji je preminuo prošle godine, kao i dokumentarnu emisiju o otkrivanju spomen ploče Slavku Vorkapiću u Dobrincima, 2006. godine.
Za vizuelni dizajn plakata i nagrade festivala pobrinuli su se lokalni umetnici Dejan Delić i Branislav Crvenković, a autor animiranog džingla festivala je Mihajlo Dragaš. Osnivač i organizator festivala je Nezavisni filmski centar Vorky Team iz Rume.
Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Ruma, uz podršku lokalnih partnera i medijskih sponzora.

Animirani džingl  festivala možete pogledati na linku 7. MISTER VORKY, džingl

Svi programi će biti dostupni online za besplatno gledanje u toku festivala.
Budite odgovorni!

NFC Vorky Team Ruma






петак, 06. март 2020.

ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН-циклус: ГЛУМИЦЕ

у сарадњи са Француским институтом у Србији- Београд
организатори: Ворки тим Рума и Завичајни музеј Рума
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
понедељак-петак 16-20. март у 19.00 часова
улаз слободан


OTKAZANO


ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН
циклус: ГЛУМИЦЕ

Роми Шнајдер и Жана Моро – две готово митске личности француског филма, талентоване и карактерне жене.
Роми Шнајдер, дуго заробљена у симпатичној слици личности Сиси који ју је открио, има иза себе обимну филмографију која садржи неке од важних француских филмова. Након 35 година од њене трагичне смрти у 42 години, она заузима значајно место у француским срцима и остаје упамћена по професионалности и вишеструком таленту.
Жана Моро, икона новог таласа, била је такође значајна личност филма. Играла је култне улоге, обележавајући француску музику и позориште. Прва француска глумица која се појавила нага на филму, феминисткиња од почетка, остаће заувек у историји француског и међународног филма.
Роми Шнајдер и Жана Моро су глумиле само једном заједно, у Процесу у режији Орсона Велса.


понедељак 16. март у 19.00 часова
Цезар и Розалија
Режија: Клод Соте 
Играју: Роми Шнајдер, Ив Монтан, Сами Фреј 

Откако се развела од Антоана, Розалија живи са Цезаром. Из везе са Антоаном има ћерку која представља једину везу између њих двоје. Када се појави Давид, њен бивши љубавник, Розалија се поново заљубљује. Схватајући да ће млада жена да га напусти, Цезар предлаже Давиду да живи са њима. Два мушкарца убрзо постају велики пријатељи.

уторак 17. март у 19.00 часова
Пакао
Режија: Анри-Жорж Клузо 
Играју: Роми Шнајдер, Серж Ређијани 

Године 1964, Анри-Жорж Клузо почиње снимање филма “Пакао” са Роми Шнајдер и Сержом Ређанијем који прича причу о менаџеру хотела који је болесно љубоморан на своју жену. Међутим, након три недеље, режисер се разболео и снимање је прекинуто. Ово филмско искуство је угледало светлост дана 2005. године када су Серж Бромберг и Руксанда Медреа приказали 185 филмских трака. Овај видео запис има два дела. Први приказује снимање филма са сведочењима техничара, глумаца и асистената попут Коста Гаврас а и Катрин Алегре. Други се тиче самог филма. Жак Гамблан и Беренис Бежо преузимају улоге глумаца из недостајућих сцена.

четвртак 19. март у 19.00 часова
Жил и Џим
Режија: Франсоа Трифо 
Играју: Жана Моро, Оскар Верне, Анри Сер 

Радња филма се одвија у периоду од 1912. и 1933. године, а главни јунаци су Немац Жил и Француз Џим. У Паризу, обојица се заљубљују у Кетрин, и тројац постаје нераздвојно друштво одлучно у намери да живи живот пуним плућима упркос светском рату који бесни око њих. Када Жил изјави своју љубав Кетрин, Џим одлучи да се повуче упркос својим властитим осећањима. Жил и Кетрин се венчавају и добију ћерку, међутим Кетрин је и даље заљубљена у Џима.

петак 20. март у 19.00 часова
Лифт за губилиште
Режија: Луј Мал 
Играју: Жана Моро, Морис Роне, Жорж Пужули 

Жилијен Таверније је успешни бизнисмен који је у емотивној вези са шефовом супругом. Њих двоје одлучују да убију њеног мужа и да тај чин прикажу као самоубиство. Након убиства Жулијен установи да је заборавио да уклони један од трагова, те се враћа, али остаје заробљен у лифту. У исто време, младић и девојка из суседства украду му аутомобил. Њих двоје ће стицајем околности починити злочин за који ће бити окривљен Жилијен.

петак, 28. фебруар 2020.

ЦИКЛУС ХОЛАНДСКОГ ФИЛМA #3

Ворки тим и БалканКулт фондација
четвртак 5. март 2020, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



СИМОН
играни филм

година/дужина: 2004/ 102 мин.
режија: Еди Терстал
улоге: Сеис Hел, Маресел Hенсема, Рифка Лодејсен, Нађа Hупсхер, Ева Деувестејн

Ово је прича о другарима из младости, од којих је један хетеро а други хомосексуалац и о значајним темама у холандском друштву, као што су истополни бракови и еутаназија. Централна фигура је Симон, дилер лаких дрога и власник кафића у Амстердаму. Камил је био фасциниран Симоном, који је радио све што он није смео. Али, као и многи други, и њихово пријатељство је пукло на летовању. Срели су се после много година.Филм Едија Терстела нас враћа на почетке и води до краја овог необичног другарства.
СИМОН је био холандски кандидат за Оскара, а на фестивалу NETHERLANDS FILM добио је "Златно теле" за најбољи филм и режију и награду публике, док је Сеис Hел као најбољи глумац награђен на угледном TRIBECA фестивалу у Њујорку.

среда, 12. фебруар 2020.

Филм ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС- KРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

продукција: Ворки тим и Радио епархије сремске "Српски сион"
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
четвртак 27. фебруар, 19.00 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



документарни серијал
ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС
КРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

Са благословом Епископа сремског г. Василија филмска екипа Независног филмског центра Ворки тим и Радија епархије сремске "Српски Сион" у периоду од 2017. до 2019. године снимила је 21. фрушкогорски манастир. Идеја је била да се о сваком фрушкогорском манастиру направи 30. минутна емисија о животу и раду у манастирима из данашњег угла, са освртом на важна дешавања и тиме визуелно овековече сви манастири наше свете Фрушке горе, који данас постоје. Пoсећен је и снимљен 21. манастир. 

Ауторску екипи су чинили:
Борис Секулић, вероучитељ- водитељ
Гаврило Ромић- водитељ
Маринко Симић, вероучитељ- консултант
Мирослав Крсмановић, вероучитељ- уредник Радија Српски Сион
Милица Цакић- тонски сниматељ, фотограф
Драган Цакић, сценариста, сниматељ, монтажер, редитељ 


КРУШЕДОЛ

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Српске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.
Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.
Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.
Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.
Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Шупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.
Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.
Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.
Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. 
Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића). Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века). Намесник манастира: архимандрит Сава  (Јованчевић), са братијом.

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Манастир Велика Ремета налази се у југоисточном делу Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.
По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.
Велика Ремета је обновљена 1982.
Манастир је данас у добром стању. Главна црква је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).
Манастир Велика Ремета (14. век). Храм светог великомученика Димитрија (14. век). Капела светог Јована Крститеља (18. век) и Успенија Пресвете Богородице (1970. год.). Настојатељ: архимандрит Стефан (Вучковић), са братијом и сестринством.