четвртак, 05. децембар 2019.

КОСОВО ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ 3. ДЕО

Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
понедељак 16. децембар, 19 часова
велики хол
улаз слободан



Документарни серијал о Косовском предању и његовом значају за идентитет и опстанак Српског народа, у продукцији ОПЕТ&ОПЕТ из Београда.

КОСОВО ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ 3. део
ЖИВО ПРЕДАЊЕ
документарни филм

Документарни серијал КОСОВО – ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ направљен је као истраживање значаја и снаге деловања Косовског предања у српском народу кроз историју и данас, уз коришћење архивског материјала, обимне литературе.
Везаност за Косово као свету српску земљу и памћење Косовског предања као најважнијег дела српског националног идентитета убедљиво и топло сведоче насумично изабрани грађани Србије оба пола, разних годишта и занимања, а на широкој публици разумљив и занимљив начин додатно га објашњавају интелектуалци који се баве нацијом и националном културом као што су Милош Ковић, Слободан Антонић, Мило Ломпар, Срђан Шљукић, Никола Пејаковић и други.
аутори: Ненад Илић, Владимир Петровић и Милинко Милићевић
Наратор: Петар Божовић
Учествују: Милош Ковић, Мило Ломпар, Слободан Антонић, Срђан Шљукић, Никола Пејаковић, Александра Павићевић, Горан Радовановић, Мухарем Баздуљ, Живадин Јовановић, монахиња Ирина Ђорђић, Бранислав Гојковић, Аца Селтик и многи други…


понедељак, 18. новембар 2019.

Филм ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС

продукција: Ворки тим и Радио епархије сремске "Српски сион"
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
понедељак 25. новембар, 19. 30 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



                               документарни промо филм
ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС

Са благословом Епископа сремског г. Василија филмска екипа Независног филмског центра Ворки тим и Радија епархије сремске "Српски Сион" у периоду од 2017. до 2019. године снимила је 21. фрушкогорски манастир. Идеја је била да се о сваком фрушкогорском манастиру направи 30. минутна емисија о животу и раду у манастирима из данашњег угла, са освртом на важна дешавања и тиме визуелно овековече сви манастири наше свете Фрушке горе, који данас постоје. Пoсећен је и снимљен 21. манастир. Овај промо филм представља сажет преглед свих манастира, у дужини од 74. минута.

Ауторску екипи су чинили:
Борис Секулић, вероучитељ- водитељ
Гаврило Ромић- водитељ
Маринко Симић, вероучитељ- консултант
Мирослав Крсмановић, вероучитељ- уредник Радија Српски Сион
Милица Цакић- тонски сниматељ, фотограф
Драган Цакић, сценариста, сниматељ, монтажер, редитељ 


субота, 02. новембар 2019.

ЦИКЛУС ШВЕДСКОГ ФИЛМА 3

Ворки тим и БалканКулт фондација
уторак 12. новембар, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

велики хол
улаз слободан


CIKLUS ŠVEDSKOG FILMA 3
(Šetnja, Šta činiti)

Vorki tim i BalkanKult Fondacija pripremili su 3. ciklus šveskog filma, koji će rumska publika imati priliku da vidi 12. novembra u 19. časova. U pitanju su dva filma, ukupne dužine 88 minuta.
Ulaz slobodan






Šetnja (Väsenpumpen / The walk)
Švedska, 2007, 59 min. 
Režiser: Csaba Bene Perleberg 

Dva prijatelja iz detinjstva sreću se jednog pustog jutra. Posle 50 godina, ostvaruju kontakt i reše da prošetaju. Njihova šetnja prerasta u razgovor gde se prošlost prepliće sa sadašnjošću; gde se istine pretresaju, a uspomene analiziraju. Naravno, kao i uvek, dolazi do otkrivanja grehova iz detinjstva... Film je nastao kao improvizacija, snimljena iz jednog kadra tokom šetnje od dva kilometra. 

Mladi švedski režiser, mađarskog porekla, Čaba Bene Perlenberg je za ovaj film dobio nagradu "Nove nordijske nade" na Nordijskoj Panorami 2006. Studirao je režiju na čuvenoj filmskoj akademiji u Njujorku i na Praškoj akademiji.


Šta činiti? (Hur man gör / What you do?)  
Švedska, 2007, 29 min. 
Režija: Gunilla Heilborn, Kim Hiorthøy and Mårten Nilsson

Kako napraviti film?- praktičan vodič. Ova knjiga vam pokazuje kako da koristite vaš model kamere A1. Uz pomoc 123 ilustracije, pokazuje kako čak i beznadežni mogu napraviti film. 
Ovu švedsko-norvešku koprodukciju režirali su poznata švedska plesačica i koreograf Gunila Hejlborn, švedski režiser niza kratkih filmova Morten Nilson i norveški DJ i muzičar Kim Jorthej.

четвртак, 17. октобар 2019.

ФИЛМСКО ВЕЧЕ-СЕЋАЊЕ НА ВОРКИЈА

среда 23. октобар, 19 часова
Културни центар "Брана Црнчевић" Рума,велики хол
улаз слободан



ФИЛМСКО ВЕЧЕ
СЕЋАЊЕ НА ВОРКИЈА

Славољуб „Славко“ Воркапић (енгл. Slavko Vorkapich; Добринци, 17. март 1894 — Михас, 20. октобар 1976) је био амерички филмски теоретичар, монтажер и редитељ српског порекла, дугогодишњи професор филма на Универзитету Јужне Калифорније; предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. 
Заступник схватања филма као специфичног и аутохтоног медијума који се може тумачити са становишта психологије гешталта, он у филму види динамично-пластични визуелни потенцијал независан од позоришта, литературе или било које друге уметничке дисциплине. Као стваралац познат по секвенцама такозване „стваралачке монтаже“ у холивудским филмовима других редитеља из тридесетих и четрдесетих година двадесетог века. Самостално режирао, поред низа документарних филмова, и експериментална остварења „Живот и смрт холивудског статисте број 9413” (The Life and Death of 9413: a Hollywood Extra, 1928), „Фингалова пећина” (Fingal's Cave, 1940), „Шума шумори” (Forest Murmurs, 1941) и југословенски дугометражни играни филм „Ханка” (1955).
Славко Воркапић је умро 20. октобра 1976. године, од срчаног удара за време посете свом сину Едварду у Шпанији, где је и сахрањен.


Ханка је југословенски филм из 1955. године. Режирао га је Славко Воркапић, а сценарио су писали Исак Самоковлија и Славко Воркапић.
Директор фотографије: Миленко Мишо Стојановић
Сценографија и костимографија: Драгољуб Лазаревић
Музика: Илија Маринковић
Монтажа: Славко Воркапић

продукција: Босна филм
Улоге тумаче: Вера Греговић, Јован Милићевић, Мира Ступица, Михајло Мрваљевић, Сафет Пашалић...

Године 1956. филм Ханка је приказан у конкуренцији Kанског фестивала, као први југословенски филм у такмичењу за Златну палму.

Ромкиња Ханка заљубљена је у поносног и амбициозног Рома Сејду, који у планини израђује дрвени угаљ.
Богати сеоски старешина, церибаша Ахмед, жели да се Ханка уда за његовог сина Мушана. Кад то Ханка одбије, церибаша организује отмицу, али Сејдо успе да је спаси и ускоро се венчају. Да се освети Сејди, церибаша подмити шумара који забрани Сејди рад у планини. Огорчени Сејдо запали церибашину ковачницу због чега доспе у затвор.
По изласку из затвора не може нигде да се запосли али га запосли богата Ханкина рођака Ајкуна на свом имању, и приволи га да јој буде љубавник...

Ханка је, дакле, била све заједно - и поред тога што је љубавна прича, то је прича о корупцији. Упркос томе што су главни јунаци «неутрални» Роми она говори о класним проблемима и социјалној неправди; управо зато што инсистира на колективној фолклоризацији, из ње произлази теза о скривеним заверама унутар микрогрупе; иако кроз форму епа, филм улази у анализу најинтимнијих психо-детаља социологије породице; и поред тога што се бави лицемерјем предратног режима прича је и-те- како актуелна и за послератни период; и поред тога што се дешава на селу, и-те-како преиспитује лажни морал псеудограђанства тадашње Југославије; поред тога што једва да се могу назрети симболи времена и простора, мајсторијама драмске конотативности овај филм је савршено продукцино дизајниран. 

из текста "Погоди ко долази на вечеру"
Марко Костић, филмски редитељ и критичар