Vesti, O Nama,Filmografija, Festival Mister Vorky

петак, 28. фебруар 2020.

ЦИКЛУС ХОЛАНДСКОГ ФИЛМA #3

Ворки тим и БалканКулт фондација
четвртак 5. март 2020, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



СИМОН
играни филм

година/дужина: 2004/ 102 мин.
режија: Еди Терстал
улоге: Сеис Hел, Маресел Hенсема, Рифка Лодејсен, Нађа Hупсхер, Ева Деувестејн

Ово је прича о другарима из младости, од којих је један хетеро а други хомосексуалац и о значајним темама у холандском друштву, као што су истополни бракови и еутаназија. Централна фигура је Симон, дилер лаких дрога и власник кафића у Амстердаму. Камил је био фасциниран Симоном, који је радио све што он није смео. Али, као и многи други, и њихово пријатељство је пукло на летовању. Срели су се после много година.Филм Едија Терстела нас враћа на почетке и води до краја овог необичног другарства.
СИМОН је био холандски кандидат за Оскара, а на фестивалу NETHERLANDS FILM добио је "Златно теле" за најбољи филм и режију и награду публике, док је Сеис Hел као најбољи глумац награђен на угледном TRIBECA фестивалу у Њујорку.

среда, 12. фебруар 2020.

Филм ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС- KРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

продукција: Ворки тим и Радио епархије сремске "Српски сион"
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
четвртак 27. фебруар, 19.00 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



документарни серијал
ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС
КРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

Са благословом Епископа сремског г. Василија филмска екипа Независног филмског центра Ворки тим и Радија епархије сремске "Српски Сион" у периоду од 2017. до 2019. године снимила је 21. фрушкогорски манастир. Идеја је била да се о сваком фрушкогорском манастиру направи 30. минутна емисија о животу и раду у манастирима из данашњег угла, са освртом на важна дешавања и тиме визуелно овековече сви манастири наше свете Фрушке горе, који данас постоје. Пoсећен је и снимљен 21. манастир. 

Ауторску екипи су чинили:
Борис Секулић, вероучитељ- водитељ
Гаврило Ромић- водитељ
Маринко Симић, вероучитељ- консултант
Мирослав Крсмановић, вероучитељ- уредник Радија Српски Сион
Милица Цакић- тонски сниматељ, фотограф
Драган Цакић, сценариста, сниматељ, монтажер, редитељ 


КРУШЕДОЛ

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Српске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.
Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.
Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.
Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.
Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Шупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.
Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.
Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.
Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. 
Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића). Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века). Намесник манастира: архимандрит Сава  (Јованчевић), са братијом.

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Манастир Велика Ремета налази се у југоисточном делу Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.
По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.
Велика Ремета је обновљена 1982.
Манастир је данас у добром стању. Главна црква је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).
Манастир Велика Ремета (14. век). Храм светог великомученика Димитрија (14. век). Капела светог Јована Крститеља (18. век) и Успенија Пресвете Богородице (1970. год.). Настојатељ: архимандрит Стефан (Вучковић), са братијом и сестринством.

понедељак, 10. фебруар 2020.

Projekat KREATIVNO MENTORSTVO

PRIJAVE do 14. februara, 2020 (23:59 CET).

- O PROGRAMU
Program kulturne saradnje mladih realizuje se u okviru projekta Transforming the Region One Conversation at A Time – Inspiring Youth Cultural Cooperation” koji je podržan kroz drugi RYCO otvoren poziv za predlog projekta, kofinansiran od strane „United Nations Peacebuilding Fund” i organizovan u saradnji tri organizacije: „Kreativnog mentorstva” iz Srbije, OKC „Abrašević” iz Bosne i Hercegovine i „RRuga me Pisha” iz Albanije. Fokus projekta je na uspostavljanju dijaloga, kulturne razmene i saradnje među mladim radnicima iz oblasti kulture i medija iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Cilj projekta je da se napravi baza za buduću kulturnu mrežu mladih koji su društveno i politički osvešćeni, obrazovani i otvorenog uma. Zbog toga, tražimo 30 mladih ljudi (od 20-30 godina), po 10 iz Srbije, Albanije i Bosne i Herecgovine, koji su aktivni u oblasti kulture, medija i umetnosti. Učesnici programa koji će učestvovati u projektu će imati priliku da uče kroz rad sa mentorima kao i jedni od drugih. U periodu od 6 meseci (Februar – Jul 2020), u timovima od po troje (svaki tim će imati po jednu osobu iz Srbije, Albanije i Bosne i Hercegovine) učesnici će raditi na pilot incijativama, uz podršku mentora (umetnika i profesionalaca u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom u promociji i uspostavljanju regionalne saradnje, procesima pomirenja u regionu ili anti-ratnim aktivnostima). Cilj projekta je da se kroz proces mentorstva i vršnjačku razmenu znanja, učesnici upoznaju sa relevantnim inicijativama koje su postojale u prošlosti, koje bi mogle da ih inspirišu, informišu i podstaknu da se više uključe u aktivizam kroz kulturu, kako bi prevazišli predrasude i stereotype o „drugima” iz regiona i kako bi doprineli stvaranju mreže mladih, društveno aktivnih i osvešćenih građana.
KO MOŽE DA SE PRIJAVI?
Podstičemo vas da se prijavite ukoliko:
- Imate od 20 do 30 godina
- Živite u Srbiji, Albaniji ili Bosni i Hercedgovini
- Ste aktivni u oblasti kulture, umetnosti ili medija*
- Želite kao pojedinac da učestvujete u aktivnostima koje se bave regionalnim pitanjima i želite da radite na umrežavanju mladih i ravzoju kulturne saradnje u regionu  
- Dobro poznajete engleski jezik, s ozbirom da je ovo zvanični jezik projektnih aktivnosti
*Učesnici ne moraju da imaju profesionalno iskustvo ili obrazovanje u oblasti kulture, umetnosti ili medija, ali je važno da su na neki način aktivni u nekoj od navedenih oblasti. Takođe, ne moraju da imaju prethodno iskustvo u oblasti regionalne saradnje, ali je važno da žele da uče o ovoj temi, kao i da učestvuju u razvoju i stvaranju regionalne kulturne mreže mladih.
Posebno podstičemo mlade ljude sa invaliditetom, one koji žive u malim zajednicama ili one koji imaju nedovoljne finansijske kapacitete i prostor za mobilnost da se prijave.
Tokom odabira kandidata, vodićemo računa o podjednakoj zastupljenosti muškaraca i žena među učesnicima.
- KAKO FUNKCIONIŠE PROJEKAT?
30 učesnika, po 10 iz Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, biće izabrani da učestvuju u projektu. Učesnici će biti podeljeni u grupe od po tri člana, a svaki tim će činiti po jedan član iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije. Oni će raditi na stvaranju pilot inicijativa, a tokom rada imaće podršku kako mentora, tako i koordinatora projekta.
U okviru timova, oni će raditi i na pilot projektima kulturne saradnje kroz različite medije i formate (mediji, fotografija, performans, pozorišne predstave itd), koje će stvarati uz podršku mentora.
Svi učesnici će prisustvovati na tri seminara koji će biti organizovani u Srbiji,Albaniji i Bosni i Hercegovini, a u periodu između ovih događaja će sarađivati sa svojim timovima i mentorima putem Skype-a i Facebook grupe.
Tri glavna seminara biće organizovana u :
- Beogradu – 28. februar - 02. mart 
- Tirani: 24 – 26. april
- Mostaru: 10 – 12. jul
Prvi seminar biće organizovan u Beogradu (Kick off) i posebno je važno da se svi učesnici upoznaju na ovom seminaru, kako bi oformili timove i razgovarali o budućim projektima. Takođe, tada će imati priliku da se umreže sa mentorima i da nauče o istoriji regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
Drugi seminar u Tirani biće prilika da timovi predstave svoje projekte, kao i načine na koje sui h razvijali, kako bi dobili sugestije od mentora i drugih učesnika. Na seminaru u mostaru biće predstavljeni svi rezultati i projekti svih timova.
- ŠTA MI NUDIMO?
- Svi troškovi putovanja, hrane i smeštaja tokom trajanja projekta biće pokriveni (učesnici će putovati na sva ti seminara grupno, autobusom)
- Učešće u tri grupna seminara u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, koji uključuju radionice sa iskusnim trenerima, posete kulturnim prostorima koji su važni za regionalnu kulturnu saradnju i radionice na kojima će se deliti vršnjačko znanje (učešće na sva tri seminara je obavezno za sve učesnike programa)
- Podršku mentora i stručnjaka od početka do kraja trajanja projekta (preko Skype-a i email-a u period u od Marta do Jula), kao i relevantnu literature
- dva grupna sastanaka za 10 učesnika, na nacionalnom nivou
- KOJE SU OBAVEZE UČESNIKA?
Da prisustvuju na sva tri seminara (Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina)
- Da aktivno rade sa svojim timovima na projektima i sarađuju sa timovima putem Facebook grupe
- Da planiraju Skype sastanke sa timom
- Da šalju materijale neophodne za sastanke mentorima
- Da budu posvećeni i motivisani da uče
- Da aktivno učestvuju u procesu umrežavanja i vršnjačkog deljenja znanja
- KAKO DA SE PRIJAVITE:
Možete se prijaviti slanjem e-maila sa priloženom kratkom biografijom ili CV-em i motivacionim pismom u kome objašnjavate zbog čega želite da budete deo ovog projekta.
Ukoliko ste:

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja, slobodno nam se obratite putem mejla, na adresi: info@kreativnomentorstvo.com

уторак, 04. фебруар 2020.

ЦИКЛУС ХОЛАНДСКОГ ФИЛМA #2

Ворки тим и БалканКулт фондација
уторак 11. фебруар 2020, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



ЈА И МОЈИ РОДИТЕЉИ, МОЈИ РОДИТЕЉИ И ЈА 
документарни филм

година производње: 2004. 
дужина филма: 75 мин. 
режија: Герит ван Елст 

Године 1975, студент режије Герит ван Елст дипломирао је на Холандској филмској академији документарним филмом о свакодневном односу са родитељима. 

После 29 година он наставља ту причу у поприлично измењеним околностима. Видећемо шта се и колико променило у њиховим односима. Герит ван Елст комбинује старе с новим снимцима и прави снажан документарац о односима двеју генерација у холандском друштву.